hod po vatri monasi

Japanski monasi: Hod po vatri.

Svake godine, druge nedelje u martu odigra se zanimljiva predstava u hramu Takao-san Yakuo-in. Hram iz osmog veka nalazi se oko pedeset kilometara zapadno od glavnog grada Japana, Tokia. Monasi odeveni u bele bade mantile, ponosno mariširaju uz note koje podsećaju na zvuk morskih školjki. Recituju stihove i spremaju se na taj način za ritual, poznat pod imenom hi-watari ili “Hod po vatri“.

Tačna lokacija se nalazi u podnožiju planine Takao, poznatoj kao odlično mesto za osobe koje su ljubitelji pešačenja i zahtevnih šetnji. Mnogi upravo dolaze ovde iz urbanih sredina za vikend, kako zbog svežeg vazduha, tako i zbog rekreacije. Hram je izgrađen daven 744. godine, u vreme vladavine cara Shomu. Ovo mesto je poslužilo i kao utočište za budističke monahe, i to ne baš bilo koje.

Tada je nastao jedna oblik budizma, poznat pod imenom Šugendo, zasnovanom na obožavanju planina. Shingon budizam okuplja elemente taoizma i animizma. Najdisciplinovaniji sledbenici su poznati pod imenom Yamabushi, što u prevod znači “oni koji leže ispod planine“. Time ukazuje na njihov egzil, tokom koga rade izuzetno malo stvari osim molitve i meditacije.

Nazivaju ih i drugim imenim, poput shugenja, shugyosha i keza. Ugrubo kada se prevode nazivi, dobija se naziv “individue koje su akumulirale moć“. Već vekovima oni sprovode ovaj ritual. Koriste element, poznat na istoku kao simbol purifikacije i izvor prosvetljenja. Stavljajući ga u centar samog rituala, kako bi akumulirao sve negativnu energiju.

Kada svojim stopalim dotaknu vatru, to dovodi da se želje mnogih isupne. To je i jedan od razloga zato što hiljade ljudi posećuje manifestaciju. Miks iskrenih vernika, kao znatiželjnih ljudi, okupljaju se pod nadzorom policije i vatrogasaca. Monasi putem mikrofona objašnjavaju njihove postupke. Monah čita imena onih koji su se posvetili i kupili goma-gi. Drveni šta koji će uskoro biti bačen u veliki plamen. Na svakom je ispisano ime i želja (ljubav, sreća ili uspeh u poslu), koju bi on ili ona želeli da se ispuni. Drugi monah sekirom napravi pokret u vazduhu, koji zatim bude imitiran mačem. Ostali monasi bace strele sa četiri različite tačke. Taj postupak se smatra teranjem demona. Publika uvek kliče i aplaudira, što dodatno daje ton ovom jedinstvenom spektaklu.

Monasi se kreću oko plamena koji se diže, trudeći se svim silama da drže oči otvoreno usled velikog dima. Neki proživljavaju pravi pakao, izrazi lica dovoljno govori. Purifikacija dolazi samo direktnim kontaktom. Najistaknutiji monah, proglašava da je put otvoren tako što golim stopalima hoda po žaru. Ostali ga prati, samo drugačijim putem, koristeći flat-footed tehniku , koja im pomaže da se ne opeku. Tek kada se žar smiri i ceo taj prostor ohladi, dozvoljeno je i ostalima da naprave krug. Ceremonija traje dva sata.

Svako od učesnika ima svoje razloga i traži nešto posebno. Za neke je to sreća i duhovni preporod. Monasima, hod je povratak budističkoj prirodi, i potencijalnim promenama koje to nosi sa sobom. Za jednu grupu vernika, ovo je put buđenja koji leži u srcu budizma. Zanimljivih priča ima širom sveta, neke možete pronaći ovde.

Izvor: Jungles in Paris

Share your thoughts