Žoze Saramago.

Žoze Saramago, dobitnik Nobelove nagrade je istinski dragulj svetske književnosti. On je ujedno i prvi pisac koji dolazi iz Portugala, a da je dobio prestižnu nagradu. Pelcovan briljantnim književnim darom, svetu je ostavio pregršt sjajnih dela koje vredi čitati iznova.

Vanvremenski pisac poprilično kasno započinje svoju karijeru. Prvu knjigu objavio je kada je imao samo 23 godine. Zatim sledi duga pauza od skoro 30 godina do njegove druge knjige, koja je ugledala svetlost dana u njegovim kasnim predesetima. Njegovo prvo zanimanje nije imalo dodirnih tačaka s pisanjem. Radio je kao mehaničar. Nakon toga zaposlio se u izdavačkoj kući, a odatle započinje karijeru novinara i prevodioca.

Sprega sa komunističkom partijom imala je posledice na njegovo dalji put. Bez obzira što je u jednom trenutku napustio pomenutu partiju, ostao je bez posla i prepušten samom sebi. U zemlji gde je u tom periodu bilo praktično neizvodljivo zaposliti komunistu da radi bilo šta. Međutim, taj splet događaja je bio izuzetno berićetan za njegovo pisanje. On nikada nije prestao daprosipa slova po papiru.

Poznat i priznat širom svet zbog svog magičnog stila koji se prepliće sa realizmom. Neka od njegovih dela su pravi raritet i ostavljaju bez teksta čitaoce širom sveta. Roman „Godina smrti Rikarda Reiša“ je duboko i snažno povezana sa celokupnom kulturom i istorijom ove države na sa Iberijskog poluostrva. Donosi nam priču koja je tačnije alter ego ličnost jednog od takođe impresivnih autora i pesnika iz Portugala, Fernando Pesoa.

Saramagov roman koji izazvao najviše kontraverze objavljen je 1991. godine, pod nazivom „Jevanđelje po Isusu Hristu“. Reakcije na sam roman stizale su iz katoličkih zemalja. Suština romana se ogleda u preispitivanju istorijskih elemenata, u ovom slučaju religije. Nezahvalno je u narednim redovima detaljnije se baviti kompletnim delom i tumačenjem, stoga topla preporuka da se čim bude prilike uhvatite u koštac sa stotinama ispisanih stranica.

Kakav je odjek knjiga doživela, najbolje svedoči postupka Katoličke crkve koja je izvršila pritisak na vlast u Portugalu da onemogući delu da ravnopravno učestvuje u takmičenju za Evropsku knjigu godine 1992. godine. Što su oni nažalost i uradili. Struka je tvrdila da bi ovo delo zasigurno odnelo pobedu i to ubedljivo. Rezultat nastalog cirkusa, doveo je do toga da Žoze Saramago napusti Portugal, smatrajući ovaj postupak cenzurom. Preselio se na Kanarska ostrva gde je proveo ostatak svog života.

Gore pomenuta dela nisu jedina vredna pažnje. Ravnopravno s njima u koloni su „Slepilo“, „Smrt i njeni hirovi“, „Kameni splav“, „Sva imena“, „Dvostruki čovek“ i drugi. Osim romana, pisao je i eseje, kratke priče i poeziju.

Nagrada za njegov doprinos stigla je 1998. godine, kada je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Na svečnosti je pohvaljen kao autor uz sledeće reči: “koji svojim parabolama potpomognute maštom, saosećanjem i ironijom, neprestano nam omogućava da ponovo razumemo varljivu stvarnost“.

Žoze Saramago je bio nepoznat van granica Portugala, sve dok nije dobio Nobelovu nagradu. Danas, i ako nije među živima prepoznat je svuda na svetu po svojim antologijskim romanima. Napustio je svet 2010. godine u 87. godini života. Smrt je bila iznenadna, a tome je doprinela i borba sa leukemijom. Lekarski tim je smatrao i sve je ukazivalo da oporavak ide prema planu. Zajedno sa Ohran Pamukom, još jednim dobitnikom Nobelove nagrade osnovao je Evropski Parlament pisaca u Edinburgu (Škotksa). Upravo tamo je trebalo da govori kao počasni gost u avgustu 2010. godine, ali je samo mesec dana pre toga preminuo.

Njegov poslednji objavljeni roman „Staklena kupola“ za koji se smatralo da je izgubljen, pronađen je i objavljen posthumano 2011. godine. Roman datira još iz perioda pedesetih prošlog veka.

Sahrani je prisustvovalo preko 20,000 ljudi. Njegov pepeo je zakopan ispod maslinovog drveta u dvorištu fondacije koja nosi njegovo ime. Ostalo je samo da trknete do obližnje knjižare i krenete da uživate u delima ovog književnog maestra.

Share your thoughts